Zakon o radu obavezuje poslodavce da obezbede uslove rada i da organizuju rad na takav način da se obezbedi i očuva bezbednost i zaštita života i zdravlja na radu.

Povreda na radu, u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju, je svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesreće na poslu, odnosno kao posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog događaja. Uključujući i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu. Povreda na radu je i svaka povreda koja se dogodi prilikom obavljanja radnih zadataka i prilikom dolaska od stana do mesta rada i obrnuto.

Povrede na radu čine 95% svih bolesti vezane za rad. Prema Nacionalnom savetu za bezbednost, u Sjedinjenim Američkim Državama svakih 7 sekundi se povredi jedan radnik na poslu, što dalje znači:

  • 540 radnih povreda za sat vremena
  • 12 900 povreda dnevno
  • 90 400 povreda nedeljno
  • 7 miliona povreda godišnje..

U proseku, svaka radna povreda ima za poseledicu 21 dan invalidnosti. To znači da su neki radnici u mogućnosti da se vrate na posao prilično brzo, ali i da mnogi radnici doživljavaju dugoročno onesposobljavajuće efekte od povreda na radu.

Najčešće povrede su:

  • Prekomerni napor – podizanje, spuštanje, savijanje
  • Kontakt sa predmetima i opremom – padanje predmeta, hvatanje između mašina, drobljenje, urušavanje opreme ili strukture
  • Klizanje, padovi – pad sa visine zbog kvara na merdevinama, klizanje po vlažnom podu.

Što se tiče naše zemlje, poslodavci su Upravi za bezbednost i zdravlje na radu dostavili ukupno 13 306 izveštaja o povredama na radu u 2019. godini (od toga 14 smrtnih, 1830 teških i 11 462 lakih povreda). Najveći broj povreda na radu događa se kod zaposlenih starosti između 46 i 55 godina, a kada su u pitanju povrede na radu prema polu, muškarci se povređuju više nego žene.

Šta kada i pored primenjenih mera dođe do povrede na radu?

Sadržaj i način izdavanja izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju propisan je Pravilnikom o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju.

  • U trenutku nastanka povrede potrebno je obavestiti odmah poslodavca i lice za bezbednosti i zdravlje na radu,
  • Povređeni je dužan da se najkasnije u roku od 24 časa javi lekaru radi zbrinjavanja i utvrđivanja težine povrede,
  • Povređeni daje izjavu i neophodne podatke za popunjavanje povredne liste,
  • Obrazac izveštaja o povredi popunjava poslodavac uz pomoć lica za bezbednost i zdravlje na radu i zdravstvene ustanove u kojoj je izvršen pregled povređenog,
  • Izveštaj o povredi na radu – povredna lista, radi se u 5 primeraka,
  • Svih 5 primeraka vraćaju se poslodavcu
  • Poslodavac je dužan da svih 5 primeraka u roku od dva dana dostavi filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje,
  • Filijala overava svih 5 izveštaja od kojih 1 zadržava za sebe, a 4 vraća poslodavcu,
  • Povredna lista se čuva 40 godina.

Kako raspodeliti primerke povredne liste?

  • Jedan primerak ostaje kod filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje
  • Poslodavac zadržava jedan primerak za svoje potrebe
  • Jedan primerak se dostavlja zaposlenom
  • Jedan se dostavlja filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje
  • Jedan primerak se dostavlja Ministarstvu nadležnom za rad – Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

Na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, obaveza poslodavca je da prijavi svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od 3 uzastopna radna dana. Nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu unutrašnjih poslova u roku od 24 časa od nastanka povrede.

Šta možemo učiniti da se povrede na radu smanje?

Preventivne mere, u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu, poslodavac obezbeđuje primenom savremenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, organizacionih i drugih mera i sredstava, a sve u cilju otklanjanja rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih na najmanju moguću meru.

Poslodavac je dužan da obezbedi da svaki zaposleni bude osposobljen za bezbedan i zdrav rad, zaštićen od povređivanja i zdravstvenih oštećenja i teorijski i praktično osposobljen za rad na određenom radnom mestu.

Iz gore navedenih razloga od velikog je značaja da Vaša firma ima svoje Lice za bezbednost i zdravlje na radu, te Vam stojimo na raspolaganju za sva Vaša pitanja i nedoumice.