Buka je značajan izvor zagađenja u životnoj, ali i radnoj sredini. Najčešće zastupljena u industrijskim postrojenjima, ni danas, u eri postindusrijskog društva, nije potpuno iščezla.
Sa novim tehnologijama izvori buke su se smanjili, ali ima još dosta radnih mesta na kojima je buka rizik po zdravlje.
Zbog oštećenja sluha kao profesionalnog oboljenja najčešće se javljaju radnici na cirkularu, ljudi koji rade u baznim stanicama, rukovaoci motornom testerom, bageristi, kovači, bravari, zavarivači, mašinbravari, stolari, autolimari, stakloresci, radnici na presi…
Pored direktnog štetnog dejstva na zdravlјe čoveka, buka posredno utiče i na rezultate rada, i to što je jača, sve vidnije i značajnije. Smanjenje produktivnosti rada, povećanje broja grešaka i povreda na radu evidentno je u svim delatnostima.
ZAŠTITA OD BUKE U INDUSTRIJSKIM POSTROJENЈIMA
Postoji nekoliko mera zaštite od buke, najpoznatije su:
Organizacione mere: vremensko ograničavanje rada izvora buke (građevinskih i drugih mašina pri gradnji, ugostitelјskih lokala i sl).
Organizaciono-tehničke mere: redovno održavanje i servisiranje uređaja, izbor uređaja koji stvaraju manju buku.
Građevinsko-planske mere: prostorno odvajanje izvora buke, pravilan raspored mašina, pravilan raspored objekata (ne stavlјanje bučnih pogona u tzv. stambene zone)
Tehničke mere: izolacija izvora buke, ugradnja prigušivača, lokalna izolacija (na stanovima i kućama obezbediti dobro zatvaranje po mogućnosti dvostrukih i/ili izostakala, obezbediti dobru zvučnu izolaciju zidova i podova).
I pored svih ovih tehničkih mera ipak će biti radnih mesta na kojima će radnik biti izložen buci od preko 100 dB, i u takvim slučajevima će se morati primeniti sredstva lične zaštite.
Ne dozvoljava se trajno ili povremeno izlaganje buci čiji je nivo iznad 115 dB (A).
Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju buci propisuju se minimalni zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera sa ciljem otklanjanja ili svođenja na najmanju moguću meru rizika od nastanka povrede ili oštećenja zdravlja zaposlenih koji nastaju ili mogu da nastanu pri izlaganju buci, a naročito rizika od nastanka oštećenja sluha, zahtevi koje su dužni da ispune pravna lica sa licencom za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne okoline u postupku preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline, granične vrednosti izloženosti buci, akcione vrednosti izloženosti buci i vršne vrednosti zvučnog pritiska.
Ovaj pravilnik se primenjuje na radnim mestima na kojima se obavljaju poslovi pri kojima zaposleni jesu ili mogu biti izloženi buci.
Pravno lice sa licencom za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne okoline dužno je da preventivna i periodična ispitivanja uslova radne okoline obavlja u skladu sa standardom ISO 9612 i pri tome je dužno da koristi odgovarajuće instrumente i uređaje.
Pravno lice sa licencom za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne okoline dužno je da koristi metodologiju koja obuhvata uzimanje uzoraka koji moraju biti reprezentativni za ličnu izloženost zaposlenog.
Poslodavac je dužan da u postupku procene rizika od nastanka povrede ili oštećenja zdravlja usled izloženosti zaposlenih buci proceni nivo buke, kao i da ukoliko je potrebno obezbedi da se izvrši merenje nivoa buke.
Takodje je dužan da na osnovu utvrđenih štetnosti koje nastaju usled izloženosti zaposlenih buci angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline.
Poslodavac je dužan da u postupku procene rizika koji se javlja usled izloženosti zaposlenih buci naročito uzme u obzir:
1) nivo, vrstu i trajanje izloženosti, uključujući i izloženost impulsnoj buci;
2) granične vrednosti i akcione vrednosti izloženosti buci;
3) aktivnosti koje mogu uticati na bezbednost i zdravlje zaposlenih koji pripadaju osetljivim grupama sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu;
4) uticaje na bezbednost i zdravlje zaposlenih koji proizilaze iz interakcije između buke i ototoksičnih supstanci i između buke i vibracija;
5) posredni uticaj na bezbednost i zdravlje zaposlenih koji je rezultat interakcije između buke i zvučnog signala, govorne komunikacije ili drugog zvuka koji zaposleni treba da čuje sa ciljem da se smanji rizik od nastanka povrede ili oštećenja zdravlja;
6) podatke o emisiji buke koji su dobijeni od proizvođača opreme za rad u skladu sa posebnim propisima;
7) drugu opremu za rad koja je projektovana za smanjenje emisije buke;
8) produženu izloženost buci za koju je odgovoran poslodavac;
9) informacije o rezultatima dobijenim na osnovu praćenja zdravstvenog stanja;
10) dostupnost sredstava i opreme za zaštitu sluha sa odgovarajućim prigušujućim delovanjem.
Poslodavac je dužan da, u situaciji kada se rizik usled izloženosti zaposlenih buci ne može smanjiti primenom drugih mera za bezbedan i zdrav rad, omogući zaposlenom korišćenje odgovarajućih sredstava i opreme za zaštitu sluha, i to:
1) kada je izloženost veća od donjih akcionih vrednosti izloženosti buci poslodavac je dužan da sredstva i opremu za zaštitu sluha učini dostupnim zaposlenima;
2) kada je izloženost veća ili jednaka od gornjih akcionih vrednosti izloženosti buci zaposleni je dužan da nosi sredstva i opremu za zaštitu sluha koju mu je poslodavac dao na korišćenje.
Poslodavac je dužan da sredstva i opremu za zaštitu sluha proceni tako da se rizik od nastanka oštećenja sluha otkloni ili smanji na najmanju moguću meru.
Sredstva lične zaštite treba da obezbede da nivo buke (ili maksimalnog zvučnog pritiska) koji prima radnik ne bude veći od 85 dB( A).
Na radnim mestima na kojima buka prelazi 85 dB (A) mogu se zapošljavati samo lica koja su na osnovu prethodnog specijalističkog zdravstvenog pregleda proglašena sposobnim za rad na takvim radnim mestima. Kad se svakodnevna izloženost buci nekog radnika ne može svesti ispod 85 dB (A), izloženi radnik ima pravo na kontrolu sluha (očuvanosti te funkcije) i ocenu zdravstvenog stanja.
MAKSIMALNO DOZVOLJENI EKVIVALENTNI NIVOI BUKE ZA NEOMETAN RAD KOD POJEDINIH VRSTA POSLOVA
Redni broj |
Opis posla na radnom mestu |
Maksimalno dozvoljeni ekvivalentni nivoi zvučnog pritiska |
|
|
|
(a) |
(b) |
1. |
Najzahtevniji umni rad, vrlo velika usredsređenost, rad vezan za veliku odgovornost, najsloženiji poslovi upravljanja i rukovođenja |
45 |
40 |
2. |
Pretežno umni rad koji zahteva usredsređenost, kreativno razmišljanje, donošenje važnih odluka, istraživanje, projektovanje, komunikacija sa grupom ljudi |
50 |
40 |
3. |
Zahtevniji kancelarijski poslovi, lekarske ordinacije, sale za sastanke, nastava u školama, neposredna govorna i/ili telefonska komunikacija |
55 |
45 |
4. |
Manje zahtevni kancelarijski poslovi, pretežno rutinski umni rad koji zahteva usredsređenost ili neposredna govorna i/ili telefonska komunikacija, telefonske centrale |
60 |
50 |
5. |
Manje zahtevni i uglavnom mehanizovani kancelarijski poslovi, prodaja, vrlo zahtevno upravljanje sistemima, fizički rad koji zahteva nadzor čulom sluha, rad koji se obavlja na osnovu zvučnih signala |
65 |
55 |
6. |
Pretežno mehanizovani kancelarijski poslovi, zahtevno upravljanje sistemima, upravljačke kabine, fizički rad koji zahteva stalnu usredsređenost, rad koji zahteva nadzor čulom sluha, rad koji se obavlja na osnovu zvučnih signala |
70 |
60 |
7. |
Manje zahtevni fizički poslovi koji zahtevaju usredsređenost i oprez, manje zahtevno upravljanje sistemima |
75 |
65 |
8. |
Poslovi pri kojima su zaposlene za vreme trudnoće izložene buci |
75 |
50 |
(a) – nivo buke na radnom mestu koji potiče od proizvodnih pogona u blizini radnog mesta,
(b) – nivo buke na radnom mestu koji potiče od neproizvodnih izvora (ventilacija, klimatizacija, saobraćajna buka i sl.).
Recent Comments