Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja.
Rad noću ili noćni rad je svaki oblik rada koji se obavlja u vremenu od 22 časa do šest časova ujutru narednog dana.
Noćni rad se posebno reguliše pravnim propisima, pa tako i našim Zakonom o radu, zbog uticaja koji ima na ljudski organizam. Ova vrsta rada kod ljudi prouzrokuje tzv. biološku disritmiju, odnosno remećenje normalnog biloškog časovnika spoljnim uzrocima (u ovom slučaju promenama ciklusa dan-noć, odnono svetlo-tama) i jedan je od bitnih činilaca pojave premorenosti u profesijama koje podrazumevaju noćni rad, kao sastavni deo smenskog rada (piloti, lekari, policajci).
Iz ovog razloga pravni propisi određuju posebnu zaštitu za radnike koji rade noću. Pravilnikom o prethodnim i periodicnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom tačka 5.3. iz tabele propisuje vršenje prethodnog i periodičnog lekarskog pregleda na 18 meseci.
Poslodavac je nosilac svih obaveza i odgovornosti u uspostavljanju bezbednih uslova rada i zaštite zdravlja zaposlenih, iz čega proizlazi i njegova odgovornost za bezbedno i zdravo radno okruženje njegovih zaposlenih. U tom smislu opšta obaveza poslodavca je da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u uslovima u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zaštite zdravlja.
Procena rizika predstavlja najznačajniju obavezu poslodavca u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu. Vrši se pre početka rada, u toku rada kao i u svakom slučaju kada zbog izmena uslova rada može doći do pojave novog rizika ili promene stepena utvrđenog rizika. Procena rizika kao preventivna aktivnost značajna je zbog toga što se vrši za svako radno mesto na osnovu opasnosti utvrđenih na radnom mestu i u radnoj sredini i mogućeg uticaja na zaposlenog na tom radnom mestu. Poslodavac je obavezan da donese poseban akt o proceni rizika u pisanoj formi koji sadrži podatke o stvarno utvrđenom stanju (procesu rada, opasnostima i zaposlenima), procenjenom riziku i predviđene mere zaštite.
S druge strane, i zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu. Poslodavac svakako ne bi smeo da ignoriše primedbe zaposlenih o povećanim rizicima za bezbednost na nekim radnim mestima, jer je to početak identifikovanja problema, a obaveza njegovog uklanjanja je upravo na poslodavcu-on je stub i nosilac posla obezbeđivanja radnog mesta. Pa tako, ukoliko zaposleni primete da obavljajući određene poslove, posebno noću, izlažu sebe povećanom (neuobičajenom) riziku od povređivanja, treba neposredno ili putem sindikata, odnosno lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu, da obaveste poslodavca. Poslodavac da bi preduzeo preventivne i druge mere mora da bude upoznat sa time koji to radnici izlažu sebe povećanoj opasnosti obavljajući svoje radne zadatke.
Poslodavac je obavezan da organizuje proces rada u uslovima koji su bezbedni za zaposlene, na način da ne moraju da strahuju da će im u toku rada biti ugrožena bezbednost i zdravlje.
Da bi uspešno obavio ovaj zadatak, poslodavac je obavezan: da zaustavi svaki rad koji predstavlja opasnost po život i zdravlje zaposlenih, da spreči ulazak u krug objekta lica i sredstava saobraćaja koji nemaju osnova za to, da organizuje obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Zakon daje tri mogućnosti za organizovanje ovih poslova: – da ih obavlja poslodavac, – da odredi jednog ili više zaposlenih ili – da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika koji ima ovlašćenje, odnosno licencu za obavljanje tih poslova.
Ograničenja noćnog rada
Zakon o radu propisuje zabranu prekovremenog rada i preraspodele radnog vremena za zaposlenog koji je mlađi od 18 godine života.
Zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi noću, osim ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti, kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene, pri čemu je poslodavac dužan da obezbe di nadzor nad radom zaposlenog mlađeg od 18 godina života od strane punoletnog zaposlenog.
Zaposlena žena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje ili zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, dok jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi noću samo uz svoju pisanu saglasnost.
Recent Comments